demonstrírati

gl. dvov. prijel./neprijel. prez. 1. l. jd. demònstrīrām, 3. l. mn. demonstrírajū, imp. demònstrīrāj, aor. demonstrírah, imperf. demònstrīrāh, prid. r. demonstrírao, prid. t. demònstrīrān 1. prijel. a. zorno, na primjeru prikazati/prikazivati [~ rad motora] b. javno pokazati/pokazivati [~ nezadovoljstvo] 2. neprijel. v. prosvjedovati

dȇmos

im. m. G dȇmosa pov. stanovnici antičke Atene koji nisu imali vlastitu zemlju, nego su se bavili obrtom i trgovinom

dèndrīt

im. m. G dendríta; mn. N dendríti, G dendrítā anat. kratki izdanak koji se grana iz živčanih stanica

denotácija

im. ž. G denotácijē jez. osnovno značenje pojedine riječi; ant. konotacija

dȅnotatīvnī

prid. G dȅnotatīvnōg(a); ž. dȅnotatīvnā, s. dȅnotatīvnō koji se odnosi na denotaciju; ant. konotativni

dèntāl

im. m. G dentála; mn. N dentáli, G dentálā v. zubnik

dènzimetar

im. m. G dènzimetra, I dènzimetrom; mn. N dènzimetri, G dènzimetārā tehn. uređaj kojim se mjeri gustoća kiselina i lužina, npr. u akumulatoru

deoksiribonuklèīnskī

prid. G deoksiribonuklèīnskōg(a); ž. deoksiribonuklèīnskā, s. deoksiribonuklèīnskō čije se molekule sastoje od dvaju dugačkih lanaca koji se zavojito obavijaju jedan oko drugoga

dèpōnij

im. m. G dèpōnija; mn. N dèpōniji, G dèpōnījā v. odlagalište

depopulácija

im. ž. G depopulácijē smanjenje ukupnoga broja stanovnika koje zemlje ili kraja

deportácija

im. ž. G deportácijē; mn. N deportácije, G deportácījā progon ili prisilno odvođenje ljudi na mjesta koja odredi vlast [~ stanovništva u logore]

deportírati

gl. dvov. prijel. prez. 1. l. jd. depòrtīrām, 3. l. mn. deportírajū, imp. depòrtīrāj, aor. deportírah, imperf. depòrtīrāh, prid. r. deportírao, prid. t. depòrtīrān provesti/provoditi deportaciju, prisilno odvesti/odvoditi koga na mjesto koje odredi vlast

deprèsija

im. ž. G deprèsijē; mn. N deprèsije, G deprèsījā 1. a. psih. stanje koje se očituje u gubitku volje i zanimanja za rad, u kojemu prevladavaju mučni osjećaji, tjeskoba i potištenost b. pren. psihička klonulost i bezvoljnost 2. gosp. stanje u gospodarskome kretanju čija su obilježja visoka nezaposlenost, niska proizvodnja i investicije, pad cijena i nizak stupanj ekonomske aktivnosti 3. zem. dijelovi Zemljine površine ispod morske razine 4. v. ciklona

deputácija

im. ž. G deputácijē; mn. N deputácije, G deputácījā v. izaslanstvo

dèran

im. m. G dèrana; mn. N dèrani, G dȅrānā vragolast dječak ili mladić; sin. mangup, vragolan

dèrati

gl. nesvrš. prijel. prez. 1. l. jd. dȅrēm, 3. l. mn. dȅ, imp. dèri, aor. dèrah, imperf. dȅrāh, prid. r. dèrao, prid. t. dȅrān 1. skidati kožu 2. potežući ili čupajući činiti da što bude u komadima [~ papir; ~ platno]; sin. razdirati 3. uporabom uništavati [~ cipele]; sin. trošiti 4. skidati prvi sloj čega [Bager dere zemlju.] • dèrati se povr. 1. postajati iznošenim uporabom [Odijelo mi se dere.] 2. razg. v. urlati, vikati 3. razg. glasno plakati

deratizácija

im. ž. G deratizácijē postupak uništavanja štakora i ostalih glodavaca

deratìzātor

im. m. G deratìzātora, V deratìzātore; mn. N deratìzātori, G deratìzātōrā osoba koja obavlja postupak deratizacije

deratìzātorica

im. ž. G deratìzātoricē; mn. N deratìzātorice, G deratìzātorīcā žena koja obavlja postupak deratizacije

deratìzātoričin

prid. G deratìzātoričina; ž. deratìzātoričina, s. deratìzātoričino koji pripada deratizatorici

dermatòlog

im. m. G dermatòloga, V dermatòlože; mn. N dermatòlozi, G dermatòlōgā liječnik specijalist za kožne bolesti

dermatòloginja

im. ž. G dermatòloginjē; mn. N dermatòloginje, G dermatòlogīnjā liječnica specijalistica za kožne bolesti

deruralizácija

im. ž. G deruralizácijē zem. napuštanje poljoprivrednih zanimanja i sela kao mjesta stanovanja

dèrvīš

im. m. G dervíša, V dȅrvīšu; mn. N dervíši, G dervíšā rel. 1. jd. naslov pripadnika islamskoga vjerskog reda 2. osoba s istoimenim naslovom

dèsant

im. m. G dèsanta; mn. N dèsanti, G dèsanātā vojn. iskrcavanje vojnih snaga zračnim ili pomorskim putom na neprijateljsko područje [padobranski ~]

dèsantnī

prid. G dèsantnōg(a); ž. dèsantnā, s. dèsantnō koji se odnosi na desant [~ brod]

dȅset

glav. br. neskl. broj koji se obilježuje s 10, za jedan veći od broja devet i za jedan manji od broja jedanaest

desétak

pril. približno deset, oko deset [Došlo ih je ~.]

desétak

im. m. G desétka; mn. N desétci, G dèsētākā skupina od oko deset, približno deset članova [Okupili su se desetci građana.]

desetérac

im. m. G desetérca; mn. N desetérci, G desètērācā knjiž. stih od deset slogova  epski ~ deseterac svojstven narodnomu epskom pjesništvu s cezurom iza četvrtoga sloga

dȅsetero

br. im. s. neskl. skupina od deset osoba različita spola

deseteròčlan

prid. G deseteròčlana; odr. deseteròčlanī, G deseteròčlanōg(a); ž. deseteròčlana, s. deseteròčlano koji se sastoji od deset članova

deseteròkatnī

prid. G deseteròkatnōg(a); ž. deseteròkatnā, s. deseteròkatnō koji ima deset katova

deseteròkatnica

im. ž. G deseteròkatnicē; mn. N deseteròkatnice, G deseteròkatnīcā zgrada koja ima deset katova

deseteròkut

im. m. G deseteròkuta; mn. N deseteròkuti, G deseteròkūtā mat. geometrijski lik u ravnini omeđen s deset stranica

deseteròkutan

prid. G deseteròkutna; odr. deseteròkutnī, G deseteròkutnōg(a); ž. deseteròkutna, s. deseteròkutno koji ima deset kutova [~ lik]

deseteròstruk

prid. G deseteròstruka; odr. deseteròstrukī, G deseteròstrukōg(a); ž. deseteròstruka, s. deseteròstruko 1. koji se sastoji od deset dijelova [deseterostruki konopac] 2. koji je deset puta veći od čega [deseterostruka vrijednost; deseterostruki iznos]

dèsētī

red. br. G dèsētōg(a); ž. dèsētā, s. dèsētō koji je iza devetoga, a prije jedanaestoga ♦ nešto sasvim deseto nešto potpuno drukčije, drukčije od očekivanoga

desètica

im. ž. G desèticē; mn. N desètice, G desètīcā 1. razg. v. desetka 2. mat. pretposljednja znamenka u zapisu cijeloga broja

desètičnī

prid. G desètičnōg(a); ž. desètičnā, s. desètičnō inform., mat. koji se temelji na brojevnome sustavu s bazom 10; sin. dekadski

desètina

im. ž. G desètinē; mn. N desètine, G desètīnā 1. deseti dio cjeline, deseti dio čega 2. pov. porez koji iznosi deset posto prihoda ili prinosa [crkvena ~] 3. vojn. jedinica od deset vojnika

dèsētka

im. ž. G dèsētkē, DL dèsētki; mn. N dèsētke, G dèsētkā/dèsētkī 1. brojka koja označuje broj deset 2. predmet ili osoba označeni s 10 [voziti se desetkom]; sin. desetica razg.

dèsetkovati

gl. dvov. prijel. prez. 1. l. jd. dèsetkujēm, 3. l. mn. dèsetkujū, imp. dèsetkūj, aor. dèsetkovah, imperf. dèsetkovāh, prid. r. dèsetkovao, prid. t. dèsetkovān 1. ubiti/ubijati ili uništiti/uništavati svakoga desetoga 2. pren. nanijeti/nanositi velike gubitke

dȅsetljēće

im. s. G dȅsetljēća; mn. N dȅsetljēća, G dȅsetljēćā razdoblje od deset uzastopnih godina [prvo desetljeće 21. stoljeća]

dèsetnica

im. ž. G dèsetnicē; mn. N dèsetnice, G dèsetnīcā vojn. žena s činom desetnika

dèsetnīk

im. m. G dèsetnīka, V dèsetnīče; mn. N dèsetnīci, G dèsetnīkā vojn. 1. jd. najniži dočasnički čin 2. osoba s istoimenim činom

desetòdnēvnī

prid. G desetòdnēvnōg(a); ž. desetòdnēvnā, s. desetòdnēvnō 1. koji ima deset dana [desetodnevna brada] 2. koji traje deset dana [desetodnevno razdoblje] 3. koji se odnosi na deset dana [~ plan]

desetogòdišnjāk

im. m. G desetogòdišnjāka, V desetogòdišnjāče; mn. N desetogòdišnjāci, G desetogòdišnjākā dijete koje ima deset godina

Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
Školska knjiga